15.03.2024.
Svaka proizvodnja je u zakonskoj obavezi da proizvod obeleži informacijama o nutritivnom sadržaju, tj. deklaracijom proizvoda. Uvek pročitajte deklaraciju kako biste utvrdili sastav proizvoda. Pažljivo čitajte listu sastojaka koja se obično nalazi na poleđini pakovanja.
Sastojci namirnica su izlistani prema količini – sastojak naveden na prvom mestu je najzastupljeniji sastojak u datom proizvodu. Prema tome, prva tri sastojka navedena na deklaraciji zauzimaju najveći deo unutar tog proizvoda. Obratite pažnju, proizvodi koji sadrže listu sastojaka dužu od dva do tri reda smatraju se visoko prerađenim.
Informacije sa deklaracije odnose se na energetsku vrednost (kJ/kcal), masti, zasićene masti, ugljene hidrate, šećere, proteine i so. Takođe, sadrže i dodatne informacije poput količine vlakana, preporučene veličine porcije, vrednosti na 100 g proizvoda, alergene i potencijalne alergene.
Broj kalorija koji možete pronaći na deklaracijama proizvoda uslovljen je time koliko kalorija sadrži 100 g ili 100 ml proizvoda, i na taj način se ove vrednosti mogu upoređivati sa drugim proizvodima. Meri se u kilokalorijama (kcal) i kilodžulima (kJ).
Deklaracije namirnica nude informacije o sadržaju kalorija i nutrijenata u jednoj prosečnoj pojedinačnoj porciji datog proizvoda koje su obično mnogo manje u odnosu na količinu namirnice koju potrošači konzumiraju u jednom navratu. (Primjer: polovina limenke soka, četvrtina keksa, red čokolade i sl.) Na ovaj način proizvođači navode na pomisao da proizvod sadrži manje kalorija nego što je ustvari slučaj. Većina potrošača nije upoznata sa činjenicom da ceo proizvod sadrži dve, tri ili više prosečnih porcija, stoga je broj kalorija jednak zbiru kalorija u svakoj pojedinačnoj porciji.
Na deklaraciji proizvoda često je naznačena i preporučena količina hrane po jednom obroku. Za mnoge ljude broj kalorija je prva i najvažnija informacija na deklaraciji ali ona nije dovoljna da biste ocenili kvalitet proizvoda.
Ni približno!
Važna informacija nam je i količina masti koju proizvod sadrži. Ovaj makronutrijent je na deklaraciji najčešće podeljen u nekoliko različitih odeljaka, te možemo primetiti ukupnu količinu masti (koliko proizvod sadrži masti na 100 grama ili mililitara), kao i dalju podelu na zasićene masne kiseline, nezasićene masne kiseline, polinezasićene masne kiseline, omega masne kiseline i transmasti. Proizvode koji sadrže transmasti treba izbegavati jer dokazano povećavaju nivo ,,lošeg” – LDL, istovremeno smanjujući nivo ,,dobrog” – HDL holesterola. (Zbog propusta u zakonu, proizvodnje još uvek nisu u obavezi da na deklaracijama navedu da se među sastojcima nalazi do 0,5 grama transmasti po porciji. Stoga uvek pročitajte spisak sastojaka jer transmasti možete prepoznati i pod nazivima delimično ili potpuno hidrogenizovana ulja.)
Holesterol se nalazi u namirnicama životinjskog porekla. Predstavlja strukturalnu komponentu ćelijskih membrana a organizam ga koristi za proizvodnju vitamina D i određenih hormona kao što su estrogen i testosteron. Kada analiziramo njegov procenat na deklaracijama proizvoda, važno je da znamo da bi unos holesterola trebalo da bude ograničen na do 300 mg po danu.
Kada govorimo o ugljenim hidratima, proizvode možemo podeliti na one koji sadrže visok i one koji sadrže niži procenat šećera. Visokim procentom šećera u proizvodu smatra se više od 22,5 grama, dok se nižom vrednošću smatra proizvod koji sadrži 5 ili manje grama od ukupne količine šećera na 100 grama. Na deklaracijama se ispod stavke ,,ugljeni hidrati” nalazi podatak ,,od toga šećeri” koji predstavlja smernicu koliko se grama šećera nalazi na 100 g datog proizvoda. Najpre se navodi ukupna količina ugljenih hidrata (total carbohydrates), a oni se zatim dalje granaju na šećere, šećerne alkohole, vlakna i skrob. Ugljeni hidrati se primarno nalaze u biljnoj hrani, dok su izuzetak mlečni proizvodi koji sadrže laktozu (mlečni šećer).
Naravno, so je bitan sastojak naše ishrane i obavezan podatak na deklaraciji proizvoda na koji bi trebalo obratiti pažnju. Obzirom da je preporučena dnevna količina soli u ishrani između 1,5 i 2,3 grama, što, odprilike, predstavlja jednu ravnu kašičicu, svakako bi se trebalo pridržavati preporučene količine.
Hrana koju unosimo je izvor biljnih vlakana za nas te se na deklaracijama nalazi i taj podatak. U Evropi je preporuka da to bude najmanje 3 g vlakana na 100 g proizvoda, što se smatra dobrim izvorom ovih materija, dok 6 g na 100 g proizvoda predstavlja visok izvor vlakana. Preporučen ukupan unos biljnih vlakana iz hrane u toku jednog dana bi trebalo da iznosi od 25 do 30 g, isključujući suplementaciju.
Proteini su gradivne materije iz biljnih i životinjskih namirnica. Važno je da znate da svaki gram proteina pruža 4 kalorije.
Vrednost vitamina i minerala (hranljive materije) izražava se na deklaraciji kao dnevna vrednost (DV) i predstavlja iznos svake hranljive materije koja se smatra dovoljnom za većinu zdravih odraslih osoba. Hrana koja sadrži 10-19% DV smatra se dobrim izvorom hranljivih materija.
Kako sprečiti prekoračenje unosa preporučenih vrednosti proizvoda u skladu sa deklaracijom?
Servirajte kupljeni proizvod na tanjir, ne konzumirajte ga iz kupovne ambalaže. Na taj način videćete koja količina hrane je u pitanju, a to svakako možete uporediti sa izbalansiranim Wellness obrokom. Izmerite količinu hrane koja se nalazi u proizvodu uz pomoć kašike, šolje, činije… Na primer, prilikom začinjavanja salate nemojte „odokativno“ sipati ulje već uzmite supenu kašiku i za jednu porciju salate (jedna do dve šake zeleniša) koristite jednu do jedne ipo kašike ulja.
Nadamo se da smo Vam pomogli da se lakše snađete sa čitanjem deklaracija i da će Vam sad biti jednostavnije da sastavite svoj savršen obrok.
Prijatno!
Sastojci namirnica su izlistani prema količini – sastojak naveden na prvom mestu je najzastupljeniji sastojak u datom proizvodu. Prema tome, prva tri sastojka navedena na deklaraciji zauzimaju najveći deo unutar tog proizvoda. Obratite pažnju, proizvodi koji sadrže listu sastojaka dužu od dva do tri reda smatraju se visoko prerađenim.
Informacije sa deklaracije odnose se na energetsku vrednost (kJ/kcal), masti, zasićene masti, ugljene hidrate, šećere, proteine i so. Takođe, sadrže i dodatne informacije poput količine vlakana, preporučene veličine porcije, vrednosti na 100 g proizvoda, alergene i potencijalne alergene.
Broj kalorija koji možete pronaći na deklaracijama proizvoda uslovljen je time koliko kalorija sadrži 100 g ili 100 ml proizvoda, i na taj način se ove vrednosti mogu upoređivati sa drugim proizvodima. Meri se u kilokalorijama (kcal) i kilodžulima (kJ).
Deklaracije namirnica nude informacije o sadržaju kalorija i nutrijenata u jednoj prosečnoj pojedinačnoj porciji datog proizvoda koje su obično mnogo manje u odnosu na količinu namirnice koju potrošači konzumiraju u jednom navratu. (Primjer: polovina limenke soka, četvrtina keksa, red čokolade i sl.) Na ovaj način proizvođači navode na pomisao da proizvod sadrži manje kalorija nego što je ustvari slučaj. Većina potrošača nije upoznata sa činjenicom da ceo proizvod sadrži dve, tri ili više prosečnih porcija, stoga je broj kalorija jednak zbiru kalorija u svakoj pojedinačnoj porciji.
Na deklaraciji proizvoda često je naznačena i preporučena količina hrane po jednom obroku. Za mnoge ljude broj kalorija je prva i najvažnija informacija na deklaraciji ali ona nije dovoljna da biste ocenili kvalitet proizvoda.
Ni približno!
Važna informacija nam je i količina masti koju proizvod sadrži. Ovaj makronutrijent je na deklaraciji najčešće podeljen u nekoliko različitih odeljaka, te možemo primetiti ukupnu količinu masti (koliko proizvod sadrži masti na 100 grama ili mililitara), kao i dalju podelu na zasićene masne kiseline, nezasićene masne kiseline, polinezasićene masne kiseline, omega masne kiseline i transmasti. Proizvode koji sadrže transmasti treba izbegavati jer dokazano povećavaju nivo ,,lošeg” – LDL, istovremeno smanjujući nivo ,,dobrog” – HDL holesterola. (Zbog propusta u zakonu, proizvodnje još uvek nisu u obavezi da na deklaracijama navedu da se među sastojcima nalazi do 0,5 grama transmasti po porciji. Stoga uvek pročitajte spisak sastojaka jer transmasti možete prepoznati i pod nazivima delimično ili potpuno hidrogenizovana ulja.)
Holesterol se nalazi u namirnicama životinjskog porekla. Predstavlja strukturalnu komponentu ćelijskih membrana a organizam ga koristi za proizvodnju vitamina D i određenih hormona kao što su estrogen i testosteron. Kada analiziramo njegov procenat na deklaracijama proizvoda, važno je da znamo da bi unos holesterola trebalo da bude ograničen na do 300 mg po danu.
Kada govorimo o ugljenim hidratima, proizvode možemo podeliti na one koji sadrže visok i one koji sadrže niži procenat šećera. Visokim procentom šećera u proizvodu smatra se više od 22,5 grama, dok se nižom vrednošću smatra proizvod koji sadrži 5 ili manje grama od ukupne količine šećera na 100 grama. Na deklaracijama se ispod stavke ,,ugljeni hidrati” nalazi podatak ,,od toga šećeri” koji predstavlja smernicu koliko se grama šećera nalazi na 100 g datog proizvoda. Najpre se navodi ukupna količina ugljenih hidrata (total carbohydrates), a oni se zatim dalje granaju na šećere, šećerne alkohole, vlakna i skrob. Ugljeni hidrati se primarno nalaze u biljnoj hrani, dok su izuzetak mlečni proizvodi koji sadrže laktozu (mlečni šećer).
Naravno, so je bitan sastojak naše ishrane i obavezan podatak na deklaraciji proizvoda na koji bi trebalo obratiti pažnju. Obzirom da je preporučena dnevna količina soli u ishrani između 1,5 i 2,3 grama, što, odprilike, predstavlja jednu ravnu kašičicu, svakako bi se trebalo pridržavati preporučene količine.
Hrana koju unosimo je izvor biljnih vlakana za nas te se na deklaracijama nalazi i taj podatak. U Evropi je preporuka da to bude najmanje 3 g vlakana na 100 g proizvoda, što se smatra dobrim izvorom ovih materija, dok 6 g na 100 g proizvoda predstavlja visok izvor vlakana. Preporučen ukupan unos biljnih vlakana iz hrane u toku jednog dana bi trebalo da iznosi od 25 do 30 g, isključujući suplementaciju.
Proteini su gradivne materije iz biljnih i životinjskih namirnica. Važno je da znate da svaki gram proteina pruža 4 kalorije.
Vrednost vitamina i minerala (hranljive materije) izražava se na deklaraciji kao dnevna vrednost (DV) i predstavlja iznos svake hranljive materije koja se smatra dovoljnom za većinu zdravih odraslih osoba. Hrana koja sadrži 10-19% DV smatra se dobrim izvorom hranljivih materija.
Kako sprečiti prekoračenje unosa preporučenih vrednosti proizvoda u skladu sa deklaracijom?
Servirajte kupljeni proizvod na tanjir, ne konzumirajte ga iz kupovne ambalaže. Na taj način videćete koja količina hrane je u pitanju, a to svakako možete uporediti sa izbalansiranim Wellness obrokom. Izmerite količinu hrane koja se nalazi u proizvodu uz pomoć kašike, šolje, činije… Na primer, prilikom začinjavanja salate nemojte „odokativno“ sipati ulje već uzmite supenu kašiku i za jednu porciju salate (jedna do dve šake zeleniša) koristite jednu do jedne ipo kašike ulja.
Nadamo se da smo Vam pomogli da se lakše snađete sa čitanjem deklaracija i da će Vam sad biti jednostavnije da sastavite svoj savršen obrok.
Prijatno!
