17.06.2024.
Zovu ih “hranom bogova” i “jelom aristokrata”, jer tartufe oduvek povezujemo sa luksuzom i bogatstvom.
Tartufi su poznati i cenjeni još od vremena antičke Grčke i Rima i uvek su smatrani delikatesom. Pored izuzetnog ukusa, čuveni su i po svojim lekovitim svojstvima. Od davnina je poznato da ovaj skupoceni delikates predstavlja prirodni lek za potenciju i vitalnost celog organizma.
Najpoznatije vrste tartufa su crni tartufi (Tuber melanosporum) i beli tartufi (Tuber magnatum). Crni tartufi su poznati kao "Périgord" tartufi i uglavnom se nalaze u Francuskoj, dok su beli tartufi poznati kao "Alba" tartufi i nalaze se u Italiji. Iako se verovalo da ove pečurke ne uspevaju u našoj zemlji, u protekle dve decenije pronađene su desetine vrsta na 250 lokacija.
„Zbog povoljnog geografskog položaja, tačnije 45. paralele geografske mreže, (hladne zime i vlažna proleća praćena toplim letima sa umerenom kišom-prim.aut.) u Srbiji uspevaju skoro sve vrste belog i crnog tartufa. Svaka šuma je i nalazište ove gljive, a može se naći ispod hrasta, topole, jasike, lipe, svih vrsta borova, a najčešće ispod pitomog lešnika, zbog komplementarnog korenovog sistema“, kaže Radoslav Ćatić, osnivač škole tartufarstva koja postoji već 11 godina.
Tartufi formiraju mikorizu, simbiotski odnos sa korenima određenih vrsta drveća, što pomaže drveću u apsorpciji vode i minerala iz tla, dok tartufi dobijaju hranljive materije iz korena. S obzirom na to da rastu u specifičnim ekološkim uslovima, očuvanje staništa tartufa je ključno za njihovo preživljavanje i proizvodnju.
I beli i crni tartuf spadaju u rod pečurki gomoljača. S obzirom na to da je reč o pečurkama koje rastu 10 do 30 centimetara ispod zemlje, nije ih lako pronaći, pa su izuzetno cenjene. Tradicionalno, traže se uz pomoć obučenih pasa ili svinja koje imaju odličan njuh za pronalaženje tartufa ispod zemlje. Psi su danas češće korišćeni jer su manje skloni da pojedu tartufe, što sa svinjama nije slučaj.
Tartufi su traženi zbog više od 400 mirisnih nota koje pojačavaju aromu svakom specijalitetu. Jedinstvena aroma opisuje se kao kombinacija zemljanih, orašastih i mošusnih nota. Dodaju se jelima kao što su testenine, rižoto, jaja i razne vrste mesa.
Često se koriste sveži, ali se mogu i konzervirati u ulju, soli ili kao deo tartuf paste.
Aroma im je veoma intenzivna, pa se obično koristi u malim količinama. Specifična aroma veoma brzo ispari i zato je veoma bitno da što pre tartuf stigne od šume do trpeze.
Ovo je takođe jedan od razloga njegove visoke cene.
Mnoge regije poznate po tartufima organizuju godišnje festivale i manifestacije posvećene ovim gljivama, gde posetioci mogu kupiti sveže tartufe, prisustvovati aukcijama i uživati u jelima sa tartufima.
Uzgajanje ove gljive jedan je od najunosnijih poslova, svuda u svetu, pa i u Srbiji. Plod koji raste isključivo pod zemljom sada se otkupljuje za 2.000 do čak 8.000 evra po kilogramu.
Tartufi su najskuplja prirodna hrana a smatra se da je beli tartuf po ukusu superiorniji od crnog. Koliko tartufi mogu da budu skupoceni govore i aukcije na kojima se oni plaćaju desetinama, pa i stotinama hiljada evra. Tako je kupac iz Hongkonga na aukciji u Italiji pre par godina platio dva bela tartufa čak 120.000 dolara. Oni su bili teški nešto manje od kilogram.
Jeste li probali tartufe?
Šta mislite, vrede li tolikog novca?
Izvori: Agroklub, Nook, 381 vesti
Tartufi su poznati i cenjeni još od vremena antičke Grčke i Rima i uvek su smatrani delikatesom. Pored izuzetnog ukusa, čuveni su i po svojim lekovitim svojstvima. Od davnina je poznato da ovaj skupoceni delikates predstavlja prirodni lek za potenciju i vitalnost celog organizma.
Najpoznatije vrste tartufa su crni tartufi (Tuber melanosporum) i beli tartufi (Tuber magnatum). Crni tartufi su poznati kao "Périgord" tartufi i uglavnom se nalaze u Francuskoj, dok su beli tartufi poznati kao "Alba" tartufi i nalaze se u Italiji. Iako se verovalo da ove pečurke ne uspevaju u našoj zemlji, u protekle dve decenije pronađene su desetine vrsta na 250 lokacija.
„Zbog povoljnog geografskog položaja, tačnije 45. paralele geografske mreže, (hladne zime i vlažna proleća praćena toplim letima sa umerenom kišom-prim.aut.) u Srbiji uspevaju skoro sve vrste belog i crnog tartufa. Svaka šuma je i nalazište ove gljive, a može se naći ispod hrasta, topole, jasike, lipe, svih vrsta borova, a najčešće ispod pitomog lešnika, zbog komplementarnog korenovog sistema“, kaže Radoslav Ćatić, osnivač škole tartufarstva koja postoji već 11 godina.
Tartufi formiraju mikorizu, simbiotski odnos sa korenima određenih vrsta drveća, što pomaže drveću u apsorpciji vode i minerala iz tla, dok tartufi dobijaju hranljive materije iz korena. S obzirom na to da rastu u specifičnim ekološkim uslovima, očuvanje staništa tartufa je ključno za njihovo preživljavanje i proizvodnju.
I beli i crni tartuf spadaju u rod pečurki gomoljača. S obzirom na to da je reč o pečurkama koje rastu 10 do 30 centimetara ispod zemlje, nije ih lako pronaći, pa su izuzetno cenjene. Tradicionalno, traže se uz pomoć obučenih pasa ili svinja koje imaju odličan njuh za pronalaženje tartufa ispod zemlje. Psi su danas češće korišćeni jer su manje skloni da pojedu tartufe, što sa svinjama nije slučaj. Tartufi su traženi zbog više od 400 mirisnih nota koje pojačavaju aromu svakom specijalitetu. Jedinstvena aroma opisuje se kao kombinacija zemljanih, orašastih i mošusnih nota. Dodaju se jelima kao što su testenine, rižoto, jaja i razne vrste mesa.
Često se koriste sveži, ali se mogu i konzervirati u ulju, soli ili kao deo tartuf paste.
Aroma im je veoma intenzivna, pa se obično koristi u malim količinama. Specifična aroma veoma brzo ispari i zato je veoma bitno da što pre tartuf stigne od šume do trpeze.
Ovo je takođe jedan od razloga njegove visoke cene.
Mnoge regije poznate po tartufima organizuju godišnje festivale i manifestacije posvećene ovim gljivama, gde posetioci mogu kupiti sveže tartufe, prisustvovati aukcijama i uživati u jelima sa tartufima.
Uzgajanje ove gljive jedan je od najunosnijih poslova, svuda u svetu, pa i u Srbiji. Plod koji raste isključivo pod zemljom sada se otkupljuje za 2.000 do čak 8.000 evra po kilogramu.
Tartufi su najskuplja prirodna hrana a smatra se da je beli tartuf po ukusu superiorniji od crnog. Koliko tartufi mogu da budu skupoceni govore i aukcije na kojima se oni plaćaju desetinama, pa i stotinama hiljada evra. Tako je kupac iz Hongkonga na aukciji u Italiji pre par godina platio dva bela tartufa čak 120.000 dolara. Oni su bili teški nešto manje od kilogram.
Jeste li probali tartufe?
Šta mislite, vrede li tolikog novca?
Izvori: Agroklub, Nook, 381 vesti
