U susret Uskrsu - Cvetna nedelja

Šesta sedmica Velikog posta (22.-28. april)

Ova sedmica završava se praznikom Cveti koji pada u nedelju i označava kraj šeste nedelje posta. Posti se na vodi od ponedeljka do petka, u subotu je dozvoljeno ulje, a u nedelju se jede riba jer se tada slave Cveti.

Cela sedmica posvećena je cveću ali se veruje da ne treba sejati jer neće biti ploda. Tokom nedelje kreče se voćke, nasađuju kvočke, od cveća i vrbovih grančica pletu se venčići koje stavljamo na glave ili čuvamo u domu kako bismo privukli napredak i zdravlje.

U mnogim selima se tih dana pletu venčići od vrbovih grančica i kroz te venčiće proturaju izleženi pilići i guščići da bi bili zdravi i napredni.

Ova sedmica je priprema za sledeću, Stradalnu ili Strasnu sedmicu i svi ove nedelje trba da "zavire u svoje srce", da se pokaju i pripreme za veliki praznik koji predstoji – Uskrs. Samo oni "čistog srca" mogu da shvate suštinu Hristovog vaskrsnuća.

Praznici u ovoj nedelji - Lazareva subota i Cveti

Lazareva subota, u narodu poznata kao Vrbica, je dan kad crkva slavi uspomenu na uskrsnuće Lazarevo, koga je iz mrtvih podigao Hristos. Slavi se pobeda života nad smrću. Kao simbol toga nose se u procesiji ozelenele grančice vrbe u crkvu na osvećenje, a sutradan, na praznik Cveti, dele se vernicima u crkvi kako bi od njih ispleli venčiće za zdravlje i napredak.

„Subota uoči praznika Cveti, posvećena je uspmeni na vaskrsenje Lazara iz Vitnije, kojeg je Isus vaskrsao četiri dana nakon smrti, i na ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga deca i narod svečano dočekali držeći palmine grančice u rukama. Pošto palme ne rastu u ovim predelima, u našem narodu se uzimaju grančice vrbe, pošto vrba među prvima olista, pa otuda nastaje narodni naziv praznika – Vrbica“, objašnjava jerej Simeon Vasić.

Ovaj praznik se označava kao dečji. Taj dan majke svečano obuku svoju decu, vode ih u crkvu, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata, a venčiće na glavu. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

Pored vrbe i zvončića, još jedano obeležje Vrbice jeste sveže cveće. Običaji kažu da se bere na Vrbicu a potom ostavi da prenoći u vodi. Sutradan, na Cveti, svi ukućani treba da se umiju tom vodom kako bi bili zdravi.

Veliki praznik Cveti, sećanje je na događaj kada je Isus Hrist sa svojim učenicima svečano ušao u Jerusalim. Hrist je ujahao na magarcu a narod ga je dočekao sa palminim grančicama i cvećem, te otuda naziv Cveti. Ovaj događaj se svake godine proslavlja nedelju dana pred Uskrs. Tim praznikom završava se poslednja nedelja pred početak Isusovog stradanja, smrti i vaskrsenja.

Cveti je jedan od najradosnijih praznika i slavi se u svim hrišćanskim zemljama. Ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.

U Srbiji su Cveti narodni praznik vezan za buđenje prirode i njeno cvetanje. I jedan istorijski događaj je za nas važan: na Cvetnu nedelju 1815. godine vojvoda Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je u Takovu narod u borbu protiv turske vlasti.

U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cvete ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja. Posebno razdraganu tradiciju predstavljale su povorke devojaka, "lazarica", koje su svojom pesmom i igrom darivale domaćine željama za napredak i uspeh i zauzvrat su dobijale poklone.

Cveti su dan za okupljanje i druženje sa bližnjima, dan za radost.