29.04.2024.
Strasna, Stradalna ili Velika nedelja je poslednja nedelja sedmonedeljnog posta pred Uskrs. Ime Strasna dolazi od crkvenoslovenske reči „strast“ što znači stradanje.
To je i vrhunac bogosluženja Pravoslavne crkve, živo sećanje na Hristovo stradanje:
U poslednjoj nedelji svog života, Božji sin posvađao se s farisejima koji su ga optužili da je lažni prorok. Na Maslinovoj gori govorio je koji će biti znaci njegovog drugog dolaska. Pojeo je svoju poslednju večeru sa svojim učenicima, što će ostati poznato kao Tajna večera. Juda ga je izdao za 30 srebrnjaka. U Getsemanskom vrtu Isus se molio čekajući da po njega dođu rimski vojnici. Na lažnom suđenju pred rimskim prefektom Pontijem Pilatom i vazalskim kraljem Herodom osuđen je na smrt raspećem. Krst na kome će biti razapet nosio je na leđima ulicama Jerusalima. Raspeće se dogodilo na brdu Golgota, a oko glave Isusu je stavljen venac od trnja. Nakon što je u petak izdahnuo, sahranjen je u subotu u pećini koju su zatvorili stenom, prekriven belim pokrovom. U nedelju je Isus ustao iz mrtvih.
„Svaki dan ove sedmice, naziva se u bogoslužbenim knjigama, Svetim i Velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se zbili tih dana. Svaki dan ima svoju temu a svi zajedno se provode u strogom postu sem Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom jer je ovoga dana ustanovljena Sveta Liturgija“ kazao je za Niške vesti protojerej Boban Stojković.
Vernici Srpske pravoslavne crkve ovu nedelju provode u najstrožem postu, na vodi. Jedu se samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota bi trebalo da se provedu u potpunosti bez hrane. Ulje i vino su dozvoljeni samo na Veliki četvrtak jer je tog dana ustanovljena Sveta tajna pričešća.
U toku Strasne nedelje, svi vernici bi trebalo da se potrude da oproste jedni drugima (ako oprostimo drugima i Hrist će oprostiti nama).
Svaki deo Srbije ima svoje običaje u Strasnoj nedelji, a svima su im zajednički post, molitva, izostanak svih proslava i veselja, velikih radova i redovni odlazak u crkvu na slušanje jevanđelja.
Karakterističan za ovu nedelju je običaj farbanja jaja, tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, a recepture za farbanje "najlepših" jaja čuvaju se kao najvažnija porodična tajna. Jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo. U vreme uskršnjih praznika darivanje jajetom predstavlja izraz ljubavi i poštovanja prema bližnjima. Farbanje se obavlja na Veliki petak, poznat i kao "Petak stradanja", mada u nekim krajevima farbanje počinje u Veliku sredu ili Veliki četvrtak.
Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda. Jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život. U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.
Postoje brojna narodna predanja u vezi sa ovim običajem. Jedna od mnogih legendi kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.
Vernici obično farbaju barem jedno jaje u crvenu boju. Prvo ofarbano jaje boji se u crveno i naziva se čuvarkuća, čuvarak, krstaš, strašnik, izmamak (zavisno od kraja) i čuva se pored ikone do sledećeg Uskrsa.
Veruje se da štiti kuću i ukućane od bolesti i svih zala, otkuda mu i naziv čuvarkuća. Kada se ofarba novo crveno jaje, stara čuvarkuća se pusti niz reku, da voda odnese zlo, bolesti, svu nesreću koju je prvo crveno jaje godinu dana umesto ukućana prihvatalo. Oni koji imaju dvorišta poštuju običaj zakopavanja prošlogodišnje čuvarkuće u zemlju pod drvo koje žele da bude plodno i da bi štitila domaćinstvo od vremenskih nepogoda.
Mlađe generacije čekaju šarena uskršnja jaja i često ne znaju zašto je Strasna nedelja važna. Vernik ili ne, ovi dani su prilika da se nauče neke elementarne stvari koje su deo naše opšte religijske kulture.
To je i vrhunac bogosluženja Pravoslavne crkve, živo sećanje na Hristovo stradanje:
U poslednjoj nedelji svog života, Božji sin posvađao se s farisejima koji su ga optužili da je lažni prorok. Na Maslinovoj gori govorio je koji će biti znaci njegovog drugog dolaska. Pojeo je svoju poslednju večeru sa svojim učenicima, što će ostati poznato kao Tajna večera. Juda ga je izdao za 30 srebrnjaka. U Getsemanskom vrtu Isus se molio čekajući da po njega dođu rimski vojnici. Na lažnom suđenju pred rimskim prefektom Pontijem Pilatom i vazalskim kraljem Herodom osuđen je na smrt raspećem. Krst na kome će biti razapet nosio je na leđima ulicama Jerusalima. Raspeće se dogodilo na brdu Golgota, a oko glave Isusu je stavljen venac od trnja. Nakon što je u petak izdahnuo, sahranjen je u subotu u pećini koju su zatvorili stenom, prekriven belim pokrovom. U nedelju je Isus ustao iz mrtvih.
„Svaki dan ove sedmice, naziva se u bogoslužbenim knjigama, Svetim i Velikim zbog svetih i velikih događaja koji su se zbili tih dana. Svaki dan ima svoju temu a svi zajedno se provode u strogom postu sem Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom jer je ovoga dana ustanovljena Sveta Liturgija“ kazao je za Niške vesti protojerej Boban Stojković.
Vernici Srpske pravoslavne crkve ovu nedelju provode u najstrožem postu, na vodi. Jedu se samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota bi trebalo da se provedu u potpunosti bez hrane. Ulje i vino su dozvoljeni samo na Veliki četvrtak jer je tog dana ustanovljena Sveta tajna pričešća.
U toku Strasne nedelje, svi vernici bi trebalo da se potrude da oproste jedni drugima (ako oprostimo drugima i Hrist će oprostiti nama).
Svaki deo Srbije ima svoje običaje u Strasnoj nedelji, a svima su im zajednički post, molitva, izostanak svih proslava i veselja, velikih radova i redovni odlazak u crkvu na slušanje jevanđelja.
Karakterističan za ovu nedelju je običaj farbanja jaja, tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, a recepture za farbanje "najlepših" jaja čuvaju se kao najvažnija porodična tajna. Jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo. U vreme uskršnjih praznika darivanje jajetom predstavlja izraz ljubavi i poštovanja prema bližnjima. Farbanje se obavlja na Veliki petak, poznat i kao "Petak stradanja", mada u nekim krajevima farbanje počinje u Veliku sredu ili Veliki četvrtak.
Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda. Jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život. U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.
Postoje brojna narodna predanja u vezi sa ovim običajem. Jedna od mnogih legendi kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.
Vernici obično farbaju barem jedno jaje u crvenu boju. Prvo ofarbano jaje boji se u crveno i naziva se čuvarkuća, čuvarak, krstaš, strašnik, izmamak (zavisno od kraja) i čuva se pored ikone do sledećeg Uskrsa.
Veruje se da štiti kuću i ukućane od bolesti i svih zala, otkuda mu i naziv čuvarkuća. Kada se ofarba novo crveno jaje, stara čuvarkuća se pusti niz reku, da voda odnese zlo, bolesti, svu nesreću koju je prvo crveno jaje godinu dana umesto ukućana prihvatalo. Oni koji imaju dvorišta poštuju običaj zakopavanja prošlogodišnje čuvarkuće u zemlju pod drvo koje žele da bude plodno i da bi štitila domaćinstvo od vremenskih nepogoda.
Mlađe generacije čekaju šarena uskršnja jaja i često ne znaju zašto je Strasna nedelja važna. Vernik ili ne, ovi dani su prilika da se nauče neke elementarne stvari koje su deo naše opšte religijske kulture.
